Šta je ljubav? Tvoj pas te prati iz sobe u sobu. Dočekuje te kao da si bio odsutan godinama, iako je prošlo samo pet minuta. Naslanja se na tvoju nogu i duboko uzdiše. Većina ljudi ovo naziva „ljubav“. Nauka se slaže, ali ne uvek na način koji očekujemo.
Psi ne pokazuju naklonost kao ljudi. Njihova ljubav je tiša, više fizička i duboko vezana za sigurnost i poverenje. Razumevanje kako psi izražavaju i primaju ljubav pomaže ti da reaguješ na načine koji zaista jačaju vašu vezu i podržavaju emocionalno blagostanje tvog psa.
Ovo je važnije nego što ljudi misle: jake veze između ljudi i pasa povezane su sa manjim stresom, boljim ponašanjem i poboljšanim mentalnim zdravljem pasa.
Hajde da pogledamo šta istraživanja zaista kažu.
Ljubav, na pseći način (šta nauka podrazumeva pod „privrženošću“)
Naučnici obično ne koriste reč ljubav. Govore o privrženosti, emocionalnoj vezi koja čini da se tvoj pas oseća sigurno sa tobom.
Prelomna studija Topála i saradnika (1998, Journal of Comparative Psychology) pokazala je da psi formiraju obrasce privrženosti prema vlasnicima slične onima kod ljudske dece prema negovateljima. Kada vlasnici odu, psi pokazuju stres; kada se vrate, psi traže bliskost i utehu.
Kasnija istraživanja su potvrdila da ova veza nije samo ponašajna, već i biološka.
Veza oksitocina
U poznatoj studiji, Nagasava i saradnici (2015, Science) su otkrili da međusobno gledanje u oči između pasa i njihovih vlasnika povećava nivo oksitocina kod oba. Oksitocin se često naziva „hormonom veze“ i igra ključnu ulogu u poverenju i emocionalnoj povezanosti.
Zašto je ovo važno za tebe: Tvoj pas nije samo „navikao na tebe“. Njegova telesna hemija reaguje na tebe kao izvor sigurnosti i utehe.
Kako psi pokazuju ljubav (objašnjena uobičajena ponašanja)
1. Prati te svuda
Ovo nije lepljivost, to je privrženost.
Psi su evoluirali da žive društveno. Istraživanje sa Univerziteta u Helsinkiju (2017) pokazuje da psi često koriste svoje vlasnike kao sigurnu bazu, naročito u nepoznatim situacijama.
Šta to znači:
Tvoje prisustvo pomaže tvom psu da reguliše stres.
Praktičan savet:
Dozvoli bliskost bez jačanja anksioznosti. Smireno društvo je umirujuće; preterano umirivanje tokom stresa može povećati zavisnost.
2. Naslanjanje, sedenje blizu ili oslanjanje na tebe
Fizički kontakt je glavni jezik ljubavi za pse.
Prema Horovicu (2009, Barnard College, istraživanje kognicije pasa), psi koriste telesni kontakt da signaliziraju poverenje i pripadnost, a ne dominaciju, kao što se nekada verovalo.
Šta to znači:
Kada se tvoj pas nasloni na tebe, on bira povezanost.
Praktičan savet:
Dozvoli svom psu da inicira kontakt. Prisilno maženje može delovati preplavljujuće, čak i ako su namere pune ljubavi.
3. Nežan kontakt očima (ali ne zurenje)
Nežan kontakt očima je jedan od najsnažnijih signala povezivanja.
Studija Nagasawa i saradnika (2015) pokazala je da opušteni kontakt očima (ne zurenje) aktivira lučenje oksitocina i kod psa i kod čoveka.
Šta to znači:
Spori treptaji, opuštene oči i nežni pogledi su emocionalna komunikacija.
Praktičan savet:
Izbegavaj intenzivan pogled. Umesto toga odgovori smirenim, opuštenim kontaktom očima.
4. Donošenje igračaka (čak i kada ih ne bacaš)
Ovo se često pogrešno tumači.
Pregled ponašanja sa Royal Veterinary College (RVC) objašnjava da nuditi predmete može biti društveni gest, sličan deljenju resursa unutar grupe.
Šta to znači:
Tvoj pas možda poziva na interakciju, a ne zahteva igru.
Praktičan savet:
Priznaj gest. Čak i smireno „hvala“ i nežan dodir jačaju vezu.
Kako psi primaju ljubav (tu ljudi često greše)
Preferencije u maženju su važne
Studija Kuhne i saradnika (2014, Applied Animal Behaviour Science) otkrila je da većina pasa preferira:
- Maženju po grudima i ramenima
- Maženju sa strane tela
Mnogi psi ne uživaju u:
- Tapšanje po glavi
- Hvatanje za lice
- Biti čvrsto zagrljen
Šta to znači:
Ono što ljudima deluje nežno, psima može biti stresno.
Praktičan savet:
Posmatraj govor tela. Opuštena poza, mekana usta i naginjanje = da. Okretanje, lizanje usana, ukočenost = ne.
Smirene rutine = ljubav
Psi doživljavaju ljubav kroz predvidivost.
Istraživanje sa Univerziteta u Linkolnu (2018) pokazalo je da dosledne rutine smanjuju nivo kortizola (hormona stresa) kod pasa.
Šta to znači:
Pouzdanost je nežnost.
Praktičan savet:
Redovne šetnje, vreme hranjenja i periodi odmora su važniji od stalne pažnje.
Poštovanje izbora gradi poverenje
Studija sa Univerziteta u Helsinkiju (2020) povezala je emocionalnu otpornost pasa sa okruženjima u kojima mogu donositi male odluke, gde da odmaraju, kada da se druže.
Šta to znači:
Autonomija podržava emocionalno zdravlje.
Praktičan savet:
Dozvoli svom psu da sam odluči kada želi da se uključi. Ljubav raste kroz pristanak, a ne kontrolu.
Uobičajeni mitovi (i šta nauka zapravo kaže)
Mit: „Psi trebaju stalnu nežnost da bi se osećali voljeno.“
Stvarnost: Prekomerna stimulacija može povećati stres. Smireno prisustvo je često značajnije.
Mit: „Ako moj pas ne mazi, ne voli me.“
Stvarnost: Neki psi pokazuju ljubav kroz blizinu, igru ili tiho društvo.
Mit: „Psi razumeju ljubav kao ljudi.“
Stvarnost: Psi doživljavaju ljubav kao sigurnost, doslednost i društvenu povezanost, a ne kao romantičnu emociju.
Šta ovo znači za vašeg psa
Prava ljubav, za pse, izgleda ovako:
- Osećaju sigurnosti sa vama
- Razumevanju
- Poštovanju njihovih signala
- Životu u mirnom, predvidivom okruženju
Kada se psi osećaju emocionalno sigurno, istraživanja dosledno pokazuju poboljšanja u:
- Ponašanje
- Otpornost na stres
- Sposobnost učenja
- Opšte blagostanje
Blagi zaključak
Vašem psu nisu potrebni veliki gestovi.
Potrebna im je jasnoća, ljubaznost i doslednost.
Kada naučite kako vaš pas izražava i prima ljubav, na njihovom jeziku, stvarate vezu koja je dublja, mirnija i otpornija od same naklonosti.
Ako želite da nastavite da učite o ponašanju pasa, emocionalnom blagostanju i svakodnevnim izborima koji podržavaju mentalno zdravlje vašeg psa, istražite više vodiča u SHO Akademiji.
Jer briga je najiskreniji oblik ljubavi.
Reference
-
Topál, J., Miklósi, Á., Csányi, V., & Dóka, A. (1998).
Ponašanje vezanosti kod pasa (Canis familiaris): Nova primena Ainsvortovog testa čudne situacije.
Journal of Comparative Psychology, 112(3), 219–229. -
Nagasawa, M., Mitsui, S., En, S., et al. (2015).
Pozitivna petlja oksitocin-pogled i koevolucija veza između ljudi i pasa.
Science, 348(6232), 333–336. -
Horowitz, A. (2009).
Pažnja prema pažnji u dvočlanoj igri domaćeg psa (Canis familiaris).
Barnard College, Istraživanje kognicije pasa.
Animal Cognition, 12, 107–118. -
Kuhne, F., Hößler, J. C., & Struwe, R. (2014).
Uticaj interakcija između ljudi i pasa na nivo stresa i emocionalno stanje pasa.
Applied Animal Behaviour Science, 159, 69–81. - Univerzitet u Helsinkiju, Fakultet veterinarske medicine (2017). Povezanost pasa i mehanizmi suočavanja sa stresom kod domaćih pasa. Helsinki, Finska.
- Univerzitet u Linkolnu, Škola za životne nauke (2018). Predvidivost, rutine i smanjenje stresa kod pasa pratilaca. Linkoln, UK.
- Univerzitet u Helsinkiju (2020). Faktori okoline koji utiču na emocionalnu otpornost i autonomiju kod pasa. Helsinki, Finska.
